Kada su pre petnaestak godina stručnjaci govorili da na ovom tržištu nema mesta za više od 30 banaka, koliko ih je tada postojalo, mnogi su ove tvrdnje uzimali s rezervom.
Zašto su tako isključivi, ko su oni da propisuju koliko u Srbiji treba da postoji banaka, u Italiji ih ima više od 500 računajući i sa štednim zadrugama, govorili su… Jeste da Italija ima više od 60 miliona stanovnika, a mi deset puta manje.
Njihovo „prorokovanje” se ostvarilo i sada kod nas posluje 19 banaka. Zvanično na spisku Narodne banke Srbije postoji još uvek 20 banaka, jer formalno nije završeno spajanje AIK banke i Eurobank direktne. Broj finansijskih institucija nije smanjen nikakvom administrativnom merom, već tržišnim ponašanjem samih banaka. Kada su kamate počele da padaju i došle do istorijski niskih nivoa, za male banke se postavilo pitanje profitabilnosti. Pa su njihovi vlasnici odlučili da ih prodaju.
Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da smo proteklih par godina svedoci ubrzanog ukrupnjavanja domaćeg bankarskog tržišta.
„Trenutno prvih deset banaka drži oko 90 odsto ukupne aktive. Nijedna od preostalih banaka ne može da dobaci do udela od tri odsto, što će u velikoj većini slučajeva značiti grčevitu borbu za opstanak u godinama pred nama”, kaže on.
Dodaje da je prošla godina bila specifična po tome što je bila pravi Eldorado za banke. Brz rast kamata je omogućio visoku razliku između aktivnih i pasivnih kamata pa su se „omastile” i one banke koje nisu prepoznatljive na kreditnom tržištu. Kada bi ovakvi uslovi mogli da potraju, verovatno nijedan vlasnik ne bi ni pomislio da napusti domaće tržište.Međutim, prošla godina će pre biti izuzetak nego što će se ponoviti, a moguće da će u perspektivi banke imati i povećane troškove ukoliko kamate ostanu dugo visoke i pojavi se veći broj korisnika kredita koji nisu u stanju da otplaćuju svoje obaveze, pojašnjava Gujaničić poziciju banaka. Takođe, vremenom će banke skuplje plaćati izvore sredstava i depoziti neće dugo biti „na izvol’te” kao prošle godine. „Sve manje banke će verovatno biti meta krupnijih igrača, jer je veoma teško značajnije povećati tržišni udeo bez kupovine druge banke. Videli smo prošle godine da je i Rajfajzen banka promenila strategiju i kupila francusku Kredi Agrikolbanku na tržištu, iako je od dolaska bila orijentisana isključivo na organski rast. Adiko banka, koja nema jasnu vlasničku strukturu, samim tim je potencijalna meta i stoga interesantna mnogim bankama koje su zainteresovane za rast udela na tržištu na ovaj način”, kaže Gujaničić.
I posle mnogih preuzimanja, Inteza banka ne prepušta lidersku poziciju. Njen tržišni udeo je najveći oko 15,5 odsto. Na drugom mestu je OTP banka s učešćem od 13,8 odsto u koju se „ulilo” nekoliko banaka poput Vojvođanske, koja je bila u grčkom vlasništvu i francuska Sosijete ženeral banka. Na trećem mestu vrlo brzo će biti AIK banka. Ona sada, i to posle preuzimanja ruske Sber banke, ima 7,5 odsto tržišnog učešća. Kada bude okončano spajanje s Eurobank direktnom, koja sada ima 5,3 odsto udela, AIK banka će „zauzimati”oko 12,8 odsto tržišta. Sledi Rajfajzen s 11 odsto, zatim Unikredit sa 10 odsto učešća. NLB Komercijalna banka trenutno ima oko 9,8 odsto učešća. Sledi banka Poštanska štedionica sa udelom od oko 7,7 odsto i i Erste banka s 6,3 odsto.
Tržišno učešće se poklapa sa profitabilnošću banaka. Jer najveće banke imale su i najveće profite prošle godine kada je bankarski sektor postigao istorijski najbolji uspeh od milijardu evra. Inače, ukupna aktiva bankarskog sektora, a to su sredstva koja banke plasiraju kroz zajmove, na kraju prošle godine iznosila je 50,7 milijardi evra.